Nestanak Aralskog Jezera

Ovo je očigledno jedna od najgorih ekoloških katastrofa na svetu. Bio sam šokiran. Sa nasipa nisam ništa mogao da vidim, video sam samo groblje brodova.
– izjavio je Ban Ki-Mun prilikom posete Uzbekistanu

Nekada četvrto svetsko najveće kopneno jezero sa površinom od 68,000 km², se smanjilo do 2004. godine za 25% od početne površine, što je uvećalo salinitet za pet puta koji je uništio većinu flore i faune u tom području.

Do 2007. godine jezero se smanjilo za još 10% od prvobitne veličine i danas je pretvoreno u tri manja, odvojena jezera koja su previše zasićena solima da bi u njma bilo živog sveta. Aralsko jezero je zagađeno raznim testiranjima hemijske industrije, pesticidima i otpadom iz reka koje se ulivaju u jezero.

Naleti vetra koji nose soli oštećuju okolno zemljište što uslovljava neplodnost velikih površina zemljišta u regionu jezera. Vetrovi takođe utiču na pojavu mnogih bolesti stanovništva u ovom kraju, pojavu raka i mnogih plućnih bolesti.

Isušivanjem jezera nepovratno se uticalo na klimatske promene pri čemu su leta danas vruća i sušna, a zime hladne i duge. Isušivanje jezera danas se kategorizuje kao ekološka katastrofa.

Šta se dogodilo sa jednim od najvećih jezera sveta? Kako se isušivanje Arala odrazilo na priobalne gradove i lokalno stanovništvo? U kom stanju se jezero danas nalazi?

Detaljnije : Nestanak Aralskog Jezera

Saobraćaj Kao Uzročnik Acidifikacije

Treba naglasiti da pitanje zagađenja koje potiče iz saobraćaja izaziva prilično veliku brigu u stručnim krugovima. Okolnosti koje karakterišu stanje u saobraćaju u svim delovima sveta, a to su između ostalih povećan intenzitet transporta ljudi i dobara, usporeni razvoj novih i efikasnih tehnologija, mala efikasnost katalizatora izduvnih gasova na motornim vozilima (naročito pri hladnom vremenu), kao i traljavo prilagođavanje automobila novim ekološkim standardima, čine ovaj problem prilično teškim.

Nije samo drumski saobraćaj jedan od glavnih uzročnika pojave kiselih kiša. Brodovi na rutama u Evropskim vodama su 2000. godine u atmosferu ispustili 3.6 miliona tona oksida azota i 2.6 milion tona sumpor-dioksida. Ako se ne bi sprovodio nadzor nad ovim izvorom zagađenja, emisije ovih polutanata bi se uvećale 10-30 procenata tokom decenije, što bi značilo da bi do 2010. godine nivo zagađenja iz brodskog prevoza bio više od tri četvrtine ukupnog zagađenja kopnenim emiterima u EU. Ribarski brodovi vrlo malo doprinose ovom zagađenju (dva procenta od ukupne vrednosti), feriboti nekih 11-12 procenata a najveći deo, 86 procenata otpada na kargo plovila.

Detaljnije:  ekospark.com

Zagadjenje vazduha u zatvorenom prostoru

Pažnja javnosti najviše je fokusirana na značaj čistoće vazduha u okolini, dok se kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru veoma mnogo podcenjuje ili potpuno zapostavlja.

Novija naučna istraživanja međutim pokazuju da vazduh u zatvorenom prostoru veoma često može da bude zagađeniji i sa težim zdravstvenim posledicama nego zagađeni vazduh napolju, čak i u velikim industrijskim centrima.

Nekada nismo ni svesni koliko mi u stvari vremena provodimo u zatvorenom prostoru. Posle višečasovnog radnog dana u kancelariji vrlo često smo opet u zatvorenom prostoru naših domova, gde kao i u poslovnim prostorijama ima potencijalno štetnih uticaja od materijala korišćenih u izradi boja kojima su obojeni zidovi i stolarija, audio-video uređaji ispred kojih provodimo dosta vremena, itd. Navešćemo samo par štetnih materija koje mogu biti prisutne oko nas u zatvorenom prostoru;

Formaldehid je vodorastvorljivi, bezbojni toksični gas jakog mirisa. Ima primenu u dezinfekciji, sredstvima zaštite i hemijskim sredstvima namenjenim upotrebi u poljoprivredi. Nalazi se u tutkalu i lepkovima koji se koriste u proizvodnji nameštaja i stolarije i kao vatrostalni agent kod nekih kompleksnijih materijala. Tragove formaldehida je takođe moguće naći u vosku za kućnu upotrebu, ulju, šamponu, zubnoj pasti, pivu, vinu, tapetama, boji, duvanu pa čak i u automobilskom enterijeru i tapacirima. Obzirom da formaldehid nikada ne formira punu hemijsku vezu, može godinama isparavati sa površina koje su tretirane sredstvima u čijem se sastavu nalazi, i to kada se njegov miris već izgubi. Ova isparavanja imaju štetan efekat na respiratorni sistem, kožu i srce.

Azbest predstavlja mineralni kompozit koji se u prirodnom stanju pojavljuje u sastavu izvesnih tipova kamena. Izrazito je jak vatrostalan i nekorozivan materijal koji se koristi kao veoma dobar toplotni izolator, zbog čega je nekada smatran čudotvornim materijalom i bio u širokoj primeni. Dugo je vremena trebalo da ljudi počnu da uviđaju zdravstvene opasnosti uzrokovane udisanjem azbestnih vlakana. Kada jednom sa udisajem dospeju u naš organizam, čestice azbesta ostaju zauvek u plućima i sistemu za varenje gde predstavljaju veliku opasnost i mogu dovesti do pojave raka. Efekti azbesta na organizam mogu biti neprimetni godinama nakon izlaganja česticama ovog materijala. Uprkos ovim opasnostima, materijali koji sadrže azbest predstavljaju malu opasnost po zdravlje ljudi ako se njima na propisan način manipuliše, i ako se adekvatno skladište i održavaju.

Radon je prirodan nevidljivi radioaktivni gas bez mirisa koji nastaje kao rezultat raspada uranijuma ili radijuma. Može se naći u podzemnim vodama ili čak dospeti u naše domove kroz pukotine u zidovima i podu. Radon se smatra jednim od uzročnika raka, a njegov štetan uticaj može se sprečiti odgovarajućim dihtovanjem pukotina u zidovima i adekvatnom ventilacijom.

Elektromagnetna polja su nevidljiva polja energije koja nastaju oko mesta protoka električne energije. Elektromagnetna polja postoje svuda u prirodi i živim bićima. Elektromagnetno zagađenje pojavljuje se kada je snaga elektromagnetnog polja znatno veća od normalne bezopasne vrednosti. Previše vremena provedenog u kući u takvim uslovima, radeći za računarom, gledajući TV na malom odstojanju od ekrana kao i spavanje pod električnim ćebetom, mogu imati negativne posledice po zdravlje. Sve više ima dokaza da se dugoročno izlaganje elektromagnetnom zagađenju može smatrati uzročnikom raka, leukemije, poremećaja imunog sistema, pobačaja i drugih zdravstvenih problema. Najviše su ugrožena deca, jer se na osnovu rezultata naučnih istraživanja ustanovilo da elektromagnetna radijacija remeti normalno funkcionisanje telesnih mehanizama koji regulišu rast ćelija.

Preventiva je najbolje rešenje i od najvećeg je značaja sprovođenje nekoliko jednostavnih mera kojima se rizici po zdravlje svode na minimum: izbegavanje pokrivanja električnom ćebabi, postavljanje kućnih uređaja kao što su televizori, električni satovi i računari na najmanje jedan metar od mesta gde duže provodite vreme, gledanje TV programa sa udaljenosti od najmanje 2 metra od ekrana, sedenje na najmanje 60 cm od računarskog monitora uz poželjno korišćene zaštitnog filtera, kao i često ustajanje i kretanje tj, češće pauze u radu za računarom.

Polutanti u mleku

Sve ukazuje na to da su polarni krajevi jedan od najvećih svetskih kolektora trajnih organskih polutanata. Obzirom na svega šest meseci perioda sa dnevnom svetlošću pa samim tim i usporenim, dugotrajnim periodom raspadanja, trajni organski zagađivači imaju izuzetno dug vek trajanja na područjima velikih severnih geografskih širina.

Iako do polarnih krajeva stiže veoma mali deo ovih materija, one se u velikim količinama akumuliraju u telima morskih životinja. Zbog činjenice da se na meniju lokalnog življa svakodnevno nalaze velike količine ribe i morskih sisara koji su na vrhu lanca ishrane a imaju debele naslage sala, stanovništvo Arktika je u velikoj zdravstvenoj opasnosti.

Pre nekoliko godina naučnici su se uputili na daleki Sever u nameri da izvrše zdravstvenu kontrolu populacije za koju su smatrali da je izložena malim koncentracijama modernih hemijskih sredstava, ili da čak uopšte i nije ugrožena. Ono što su ustanovili bilo je neprijatno iznenađenje.

Starosedelačko stanovništvo udaljenih delova kanadske Severozapadne Teritorije i Bafinovog Ostrva, daleko severnije od arktičkog kruga, jedno je od najizloženijih na svetu a ustanovljeno je i zašto: jedan jedini zalogaj sirove kitove masti sadrži veću količinu trajnih organskih polutanata nego što se sme uneti tokom cele jedne nedelje. Inuitske žene imaju dva do deset puta veću koncentraciju ovih materija u svom mleku u odnosu na žene sa juga Kanade i deset puta više hlordana, iako žive u području par hiljada kilometara udaljenim od bilo kakve poljoprivredne aktivnosti.