Koroneja – Još jedno jezero koje nestaje

July 22, 2011 at 20:34 Leave a comment

Poslednja naučna istraživanja pokazala su da će u srcu Evrope još jedno jezero trajno nestati.

slika.02

Četvrto po veličini jezero Koroneija u Grčkoj (gr.Koroneia) koje se nalazi u blizini Soluna, nekad se prostiralo na 45 kvadratnih kilometara. U poslednjih 30 godina izgubilo je trećinu svoje površine, njegova dubina smanjila se sa 5 metara na samo jedan a u poslednjih nekoliko godina preko leta dubina se spušta i ispod jednog metra. Prirodna ograda koja je do pre samo nekoliko godina bila granica jezera sada se nalazi nekoliko metara od obale.

Preko leta 2009. godine prvi put u istoriji preko jezera se moglo i prepešačiti. Nestanak ovog jezera nije samo opasan za lokalni eko sistem, povlačenje vode izbacilo je na površiu mnoge dileme i probleme. Organizacija koja je odgovorna za očuvanje jezera, dokumentovala je nekoliko lokacija koje su zatrpane smećem. Nestanak vode ostavio je iza sebe gotovo nekoliko manjih deponija koje su jako opasne jer mogu da budu izvor zaraze i infekcije.

Ceo problem vezan za jezero u Evropskoj Uniji nije nov. Još 2004 godine Brisel je dao zeleno svetlo da se jezero obnovi i spase. Tada je iz Brisela stiglo 27 miliona eura, jedna četvrtina potrebnog novca za potpuni oporavak i vraćanje jezera u prvobitno stanje.

Danas sedam godina kasnije samo jedna četvrtina posla je završeno. Problema je mnogo, ekološke organizacije navode da je obavljanje posla pre svega teško jer dinamika poslova zavisi od čak četiri ministarstva, što dodatno otežava rad i upravljanjem projektom. Zbog toga je Evropska komisija izgubila strpljenje i pošto su svi dogovoreni rokovi prošli uložila je žalbu protiv Grčke zbog propusta oko zaštite jezera.

Brisel je takođe izneo žalbu i opomenu jer su došli do zaključka da se nepoštuju evropske direktive vezane za ptice i prirodno stanište ali i da nema tretmana otpadnih voda. Dat je novi ali jako kratak rok za izmenu propisa, posle kojeg Evropska Unija najavljuje tužbu lokalnim organizacjama zaduženim za sprovođenje projekta.

Voda iz jezera godinama unazad korišćenja je za snabdevanje okolnih poljoprivrednih gazdinstava. Od 1980 godine voda se koristila i u industrijskoj proizvodnji. Paralelno sa korišćenjem došlo je i do zagađenja. Neke fabrike su otpadnu vodu iz svojih postrojenja ispuštale u jezero. Otpadna voda iz obližnjeg mesta Lagadas takođe je ispuštana u jezero.

Iako su fabrike još 2001 godine imale izgrađenu kanalizaciju za odvođenje otpadnih voda ona još uvek nije u funkciji. Tako je posle dugogodišnje nebrige danas opstanak jezera doveden u pitanje.

Biolog Мarija Моustaka sa Solunskog univerziteta kaže da su u jezeru ostale samo alge i mikrobi otporni na zagađenje i toksine. Po njenim rečima: ‘’Naredne dve godine predstavljaju poslednji rok da se revitalizuje ovo jezero, jer će posle toga za samo nekoliko godina i poslednja kap vode iz jezera trajno nestati.’’

Detaljnije : ekospark.com

Advertisements

Entry filed under: SoS Info, Vesti. Tags: , , , , , , , .

Rudarstvo proizvelo najviše industrijskog otpada YikeBike – Bicikl za poneti

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Subscribe to the comments via RSS Feed


Upišite Vašu e@mail adresu:

ekospark@gmail.com

ekospark@gmail.com

Pratite nas na Twitter-u

Tweeter

Postani fan na Facebook-u

FB

YouTube Kanal

YouTube Kanal

Zvanična Prezentacija

ekospark.com

%d bloggers like this: